Intervju za septembarsko izdanje magazina MAXIM

 Sa Anom Kokić našli smo se na jednom od beogradskih splavova. Upalila je cigaretu i rekla nam je da je spremna za ispitivanje. Intervjuu je prisustvovala i Anina najbolja drugarica, gospođa mama

Zar cigarete ne škode tvom glasu?
- Ne škode, nemam nikakve smetnje. Možda mi je glas malo hrapaviji, to je jedina promena koju osećam.

Da li publika voli malo grublji ženski glas?
- Koliko sam primetila, izgleda da voli. Hrapavi glasovi su interesantniji.

Pročitali smo u nekim novinama da voziš kao Šumaher, da li je to istina?
- Za moju mamu nije, a što se čitalaca tiče, istina je (smeje se). Ne volim da divljam kad su ulice uske i kad mogu nekoga da ugrozim, ali ako je ispred mene otvoren drum, volim da nagazim na gas.

Nisi iskrena do kraja, pogledala si gore ulevo dok si odgovarala, a svaki dobar islednik zna da si tako aktivirala deo mozga zadužen za imaginaciju. Hoćemo istinu!
- Dobro, de, uglavnom vozim malo brže, ne zato što volim, već zato što još ne mogu lepo da se organizujem, pa sam uvek na ivici da negde zakasnim. Nužda zakon menja.

Koliko u kilometrima na čas iznosi to "malo brže"?
- Ponekad se desi... Mama, zapuši uši (šapuće) da vozim skoro dvesta na sat. Jednom me je zaustavila policijska patrola, prvo su se zapanjili kad su videli da je žensko za volanom. Zahvaljujući svojim pregovaračkim sposobnostima, od njih sam izvukla minimalnu novčanu kaznu i priznanje gde se još na putu nalaze patrole koje bi mogle da me uhvate.

Pa, ti bi trebalo da se baciš na diplomatiju. Kako si to uspela?
- Neću da vam kažem. Recimo da sam bila umiljata i da sam se fino nasmejala.

A, šta ćemo sa tvojom neorganizovanošću?
- Pa, vi nećete ništa. To je nešto što ću morati sama da promenim, ali ne znam kad i kako. Baš se trudim. Umem bar da se izvinim kad zakasnim, ali stvarno mi se to dešava sve ređe i ređe.

Šta si poslednje sanjala?
- Bio je to vrlo glup san. Ja sam, kao u nekom restoranu koji je pun estradnih zvezda, koje to, u stvari, nisu. Jedna od njih vodila je glavnu reč i pričala je o liposukciji. Upravo sam vam prepričala svoj verovatno najgluplji san.

Zbog čega je tebi u podsvesti liposukcija, kad izgledaš savršeno?
- Ma, to je bio samo san.

Onda dobro. Da li se plašiš debljine i starosti?
- Ne, zašto bih?! Neko vreme imala sam šest-sedam kilograma više nego sad, i to na najnezgodnijim mestima. Meni ta kilaža uopšte nije smetala, čak mi je i prijalo.

A, da li smeta drugima?
- E, to ne znam.

U čemu je tajna tvog dobrog izgleda? Teretana, aerobik, salate ili gladovanje?
- Tajna mog izgleda je u sledećem: šest dana u nedelji radim i hranim se nepravilno.

Znači, mi smo sve vreme držali pogrešnu dijetu? Otpustićemo naše trenere. Hoćeš li tu dijetu držati i u trudnoći? Kad planiraš da postaneš majka?
- Ja bih volela što pre, ali trenutno sam zauzeta karijerom. Kad budem bila potpuno zadovoljna na tom polju, onda ću preći na sledeći nivo i postaću majka.

Da li znaš ko će biti otac tvoje dece? Imaš li nekoga u planu?
- Zanima vas da li imam dečka?

Paaa... da!
- Trenutno nemam dečka.

Zašto nemaš dečka, crna Ana?
- Imam toliko malo slobodnog vremena, da ne znam ko bi mogao sve to da trpi pored mene. Morao bi da bude užasno strpljiv i tolerantan. Ne želim nikoga da maltretiram.

Što si takva, možda neko baš želi da ga ti maltretiraš. Da li si nekad razmišljala o tome?
- Iskreno da vam kažem - nisam. To mi je malo bez veze.

Nama nije. U svakom slučaju, nemaš dečka i nekim našim čitaocima dala si razlog više da žive i da se nadaju. Da li ti je drago zbog toga?
- Ovo je iznuđen odgovor: jeste!

Kako je tvoja mama reagovala kad si joj rekla da ćeš se slikati za Maxim?
- Mama, kako si reagovala? (Mama se smeška) Ma, rekla je da to nije ništa strašno, samo da se ne skidam gola. Slikanje je deo mog posla. Moram malo da poziram. Doduše, u kupaćem kostimu. Paparaci me ionako slikaju kad god sam na plaži. Lepše mi je onda da me slika neki profesionalac uz super šminku i osvetljenje.

Eto, drage čitateljke, vidite da to nije ništa strašno. Očekujemo vas u velikom broju u našoj redakciji. Ana, hvala ti.
- Nema na čemu.

Da li ti je majka stroga?
- Nije stroga, ali me uvek lepo savetuje. Imam 23 godine i uglavnom slušam mamine savete. Mama mi je najbolja drugarica.

Nadamo se da ti mam nije jedina drugarica.
- Naravno da nije.

Koliko vremena prođe dok ne upoznaš svog dečka sa mamom?
- Ne prođe mnogo. Svakog novog prijatelja dovedem bar jednom kod mame. Bolje je kad neko može da sagleda situaciju sa strane i da ti kaže kako stoje stvari.
Često sam u životu ispadala naivna i ljudi su iskorišćavali moju dobrotu. Previše sam idelizovala neke ljude i dešavalo mi se da budem povređena i razočarana. Super je imati savetnika po tom pitanju.

Šta radiš kad si povređena i razočarana?
- Isplačem se, zatvorim se u kuću na dva-tri dana. Prežalim tu osobu i idem dalje. Nije moje da nikome sudim. Neko drugi je zadužen za to.

Da li si nekad plakala na sceni?
- Jesam, pogodila me je pesma.

Koliko često plačeš?
- Moglo bi se reći da plačem češće nego većina ljudi koje poznajem. Možda zbog toga što sam veoma osetljiva i uvredljiva.

Da li to znači da se i lako naljutiš?
- Brzo se naljutim, ali se brzo i odljutim. Dovoljno je da mi neko ko me je uvredio ili naljutio kaže da mu je žao i sve bude OK.

Koliko puta se desilo da na tvojim nastupima izbije tuča?
- Dešavaju se često tuče.

Zbog tebe ili iz nekih drugih razloga?
- Uvek zbog gluposti. Neko je nekoga zakačio ramenom, dotakao mu je stolicu ili mu je pogledao devojku.

Šta radiš u tom slučaju?
- Spustim mikrofon, sklonim se u stranu i prepustim obezbeđenju da obavi svoj deo posla. Ako je neko tolika budala da je izašao u provod, a vrhunac povoda mu je da se pobije, zašto bih ja pokušavala da mu pomognem?!

Šta misliš o momcima koji su u stanju da se pobiju što im je neko pogledao devojku?
- Mislim da su to budale. Pa, valjda je kompliment kad ti neko pogleda devojku. Znači da je lepa, da vredi, a najbolje je što je imaš samo ti i niko drugi. Zašto bi se tukao?

Kada bi neki tvoj dečko prebio nekoga što te je pogledao, šta bi ti uradila?
- Prebila bih ja njega, jer je glup i neotesan. Ne verujem da bi mi više bio dečko.

Kako je mama reagovala kad si joj rekla da želiš da budeš pevačica?
- Mama je delom i krivac za moj uspeh. Ona me je upisala u muzičku školu, htela je da sviram klavir. Zbog nje sam se toliko i zainteresovala za muziku.

Sviraš li i danas klavir?
- Sviram.

Da li komponuješ?
- Komponujem i pišem tekstove. Imam par autorskih pesama na albumu. Inače, planiram da se bavim komponovanjem i pisanjem pesama kad prestanem da pevam.

Kada ćeš prestati da pevaš?
- Kad osetim zamor materijala. To se, naravno, neće skoro desiti.

Za koje kućne poslove si kvalifikovana?
- Za sve!

Zar estradne zvezde kuvaju?
- Mogu da pričam samo u svoje ime. Ja kuvam. Razlozi zbog kojih ja kuvam su često neuobičajeni. Pre neki dan sam, na primer, bila užasno nervozna, a imala sam višak slobodnog vremena, što je inače retkost. Nisam znala šta ću sa sobom, a neizdrž me je odveo do kuhinje. Napravila sam odlično kuvano jelo iz čiste nervoze. To me je smirilo.

Da li bi svom mužu peglala košulje?
- Zašto da ne?

Prala bi mu i veš? Ručno?
- Naravno!

Spremala bi za svojim mužem i prala bi sudove?
- Spremala bih, naravno, a za sudove sam već kupila mašinu.

Ti bi, koliko smo shvatili, dosta trpela u braku?
- Pranje i čišćenje se podrazumevaju, a zaduženja mogu i da se podele. Brak treba da se zasniva na partnerstvu, ljubavi, razumevanju, poverenju i međusobnom podržavanju.

Da li to razumevanje treba da znači da bi trpela da te muž maltretira?
- Ne, naravno. Nema mesta laganju, varanju i maltretiranju. Takav će odmah da dobije pedalu.

Kako pobeđuješ tremu?
- Tako što izađem na scenu i sačekam da prođu dva minuta prve pesme. Trema sama nestane. Trema je korisna stvar, jer to, pre svega, znači da ti je stalo do toga što radiš.

Koji je najgori osećaj koji ti se često ponavlja?
- Osećaj koji mi se javi u stomaku kad dočekam zoru, nema ništa gore od toga.

S obzirom na posao kojim se baviš, ti baš često imaš taj osećaj, zar ne?
- Nažalost, da. Desi se često da dočekam zoru, ali šta ću, sama sam birala.

Kad si poslednji put ustala u jutro rano?
- Ne znam, tu evidenciju verovatno vodi moja mama. Pitajte nju.

Koliko ti se ljudi udvaralo na nastupima?
- Mogu samo da konstatujem da brojka nije nezanemarljiva.

Koliko ih je uspelo u svojim namerama?
- Nijedan.

Zašto?
- Kad radim, ne mogu ni sam kim da se upoznajem. Uvek pođem od pretpostavke da me taj neko i ne poznaje i da me gleda kao i svaku drugu pevačicu, a zna se šta ljudi misle o pevačicama.

Šta ljudi misle o pevačicama?
- Uglavnom sve najgore. U većini slučajeva nisu u pravu.

Gde tebe čovek da izvede, ako želi da ti se udvara?
- U kafanu sa ciganskom muzikom. Toliko sam pesama otpevala dosad, da je nemoguće da me neka od njih dotakne. Sa ciganskom muzikom to nije slučaj. Ona je puna energije, emocija i nesvakidašnjih ritmova. Pogađa me direktno u srce.

A gde da te vodi posle kafane?
- Može da me odvede na burek kad svane. Dosta mu je za prvi sastanak.